Pago Pago - AMERIKA SAMOA

O le alii o Peter Pulu, o se tasi ua lauiloa i le Pasefika, i lona saoasaoa tele.

Ua 20 tausaga talu ona tata’e e Pulu ia le taimi a se tasi foi o alii saoasaoa mai i Papua Niu Kini, o Takale Tuna i tu’uga o le 100 mita, i le na o le 10.60 sekone.  Sa na ia faaleaogaina lea matati’a i tu’uga tamo’e sa faia i Siamani, i le na o le 10.56 sekone.  Ona ia toe tata’e foi lea o lena taimi, ina ua manumalo i se isi tauvaga tamo’e i seisi nu’u o Siamani, i lana taimi e 10.40 sekone.

E leai lava seisi tagata tamo’e mai Papua Niu Kini ua latalata i lea taimi faatuina, i le 20 tausaga.

I le 1996 sa tamo’e ai Pulu mo Papua Niu Kini i le Olimipeka.

Na amata ona a’afia Pulu i le Asosi o Athletics a Amerika Samoa, ona o se la faigauo ma seisi alo o Samoa ua lauiloa foi i lenei fa’agatama o miliga tamo’e, le susuga ia Stanley Tapuaiaupe Iakopo.

Sa faamatala e Stanley, o ta’aloga o le Pasefika 2022 i Saipan, sa la toe feiloai ai ma si ana uo o Pulu, a’o aumai e Pulu ia le au ta’alo mai i Papua Niu Kini.

O le susuga ia Stanley na soifua ma ola mai i totonu o Amerika Samoa ma malaga atu ai i fafo, e fa’aauau ana aoaoga ma ina ua mae’a ana aoaoga, sa galue ai i atunu’u i fafo, seia o’o ina maua sana konakarate e galue ai i Saipan.  O iina na la feiloai ai ma si ona to’alua ma tausi ai si a la fanau.

Ina ua toe feiloai Stanley ma Pulu i Saipan, sa talosagaina ai loa e Stanley ia lana uo, ina ia avea ma faiaoga a nai ona alo.  Ma o le masina o Me o le tausaga nei, na malaga atu ai loa Pulu i Saipan e fesoasoani i le atina’eina o le tamomo’e a le fanau a Stanley, faatasi ai ma se fesoasoani a le tamaitai o Tanya Michoff mai i Ausetalia.

Ina ua vaaia e le Peresetene o le Asosi a Athletics a Amerika Samoa, ia Don Fuimaono, le tulaga maoa’e o le ta’a’alo ma le tamomo’e a alo ma fanau mai i Saipan, sa ia talosagaina foi le fesoasoani a Pulu moa lo ma fanau a Amerika Samoa.

Na saunoa Fuimaono, ua fai sina umi o koleni e Pulu ia alo ma fanau a le teritori ma sa ia ioe foi e avea ma faiaoga mo i latou i tauvaga momo’e i taaloga o le Pasefika na fa’ato’a mae’a atu nei, i le atu Solomona.

Sa faamatala e Peter Pulu, sa ia te’ena le vala’au a lona atunu’u e avea ma faiaoga mo le ‘au tamomo’e a Papua Niu Kini mo ta’aloga o le Pasefika, i lenei tausaga, ona sa ia te ia le naunautaiga e fesoasoani ma atina’e nisi o alii ma tamaitai ta’a’alo e le lauiloa, ma si’itia le tulaga o le ta’aloga i ni isi atunu’u o le Pasefika.

Na saunoa Pulu, e le tatau ona faapea, o se tu’uga i le na o le va o Papua Niu Kini ma Fiti ma motu ia ua masani ona siamupini i lenei fa’agatama.  I sona talitonuga, ua le gata ina ia fesoasoani i lona atunu’u ae faapea foi isi atunu’u o le Pasefika.  Ma o lea na ia filifilia ai Amerika Samoa, ona o le tulaga faaletonu o iai ana alii ma tamaitai ta’aalo ii miliga.

Na ta’ua foi e Pulu, e ui ina sa le’i mafai ona ausia e le au tamomo’e a Amerika Samoa ia ni pine i le tausinioga na sei maea atu i le atu Solomona, e peitai, o lo o iai sona talitonuga, o le a mafai ona fa’aleleia atili la latou taumafaiga.  Na ia fa’aalia mai foi le leva ona le toe iai o ia ituaiga fa’agatama i totonu o aoga a Amerika Samoa.  Ma o se tulaga faanoanoa lea, ona ua avea ma mafuaaga ua le mafai ai ona atinaeina alii ma tamaitai ta’a’alo o le lumanai o Amerika Samoa, pe afai e le o iai ia fa’agatama i totonu o aoga maualuluga.

Ua faapea ona ia u’unaia le Ofisa o Aoga ina ia mafai ona toe fa’atulagaina nei fa’agatama i totonu o aoga maualuga.  E pei ona ia saunoa mai, o le a le aoga o le iai o se Asosi o Athletic pe afai e leai ni alii ma tamaitai ta’a’alo i totonu o le teritori?